Маријина шума

О врстама

Лична карта сваке врсте: како изгледа, где успева, како се сади и кад рађа. Уз сваки податак стоји ознака извора; где извор за Србију није нађен, то и пише.

Пињоли у предвечерје, широке кишобранасте крошње

Пињол (пињол) Pinus pinea L.

Називи: пињол, пињол (бор пињол), италијански бор, кишобранасти бор (ређе). У српској стручној литератури Перовић (2002) користи 'бор пињол'; реч 'пињол' у народу означава и семе (пињоли). Назив 'средоземни бор' није нађен као устаљен стручни назив.

Како изгледа и где успева

Типзимзелени четинар
Висина10–25 (ЕУФОРГЕН) до 25–30 (Атлас ЈРЦ) [1, 3]
Крошњау младости лоптаста и жбунаста, у средњем добу кишобранаста, у зрелости равна и широка; дуге водоравне гране [1, 3]
Четинеу паровима, 8–15 cm (Атлас) / 10–15 cm (ЕУФОРГЕН), трају 2–4 године [1, 3]
Шишарке8–14 cm, сазревају у трећој години; семе 15–20 mm, тешко, без ефикасног крилца (разноси га гравитација и ситни сисари) [1, 3]
Дуговечностније нађено у прегледаним изворима (ЕУФОРГЕН и Атлас не наводе старост)
Климатермо- и мезомедитерански појас, субхумидно; врела сува лета (до 5 месеци суше) и кишне благе зиме; средња температура најхладнијег месеца изнад 0 °C; 600–800 mm падавина годишње [1]
Падавинеминимум ~250 mm, оптимум ~600 mm (Атлас); 600–800 mm (ЕУФОРГЕН) [3, 1]
Светлостхелиофилна (светлољубива); подноси лаку сенку само у првим годинама; за плодоношење тражи обиље светла [3, 1]
Сушаксерофилна и термофилна; добро подноси сушу и сиромашна пескована земљишта [3]
Земљиштеволи кисела или неутрална пескована, добро дренирана земљишта; подноси слабо кречна; слабо успева на глиновитим (не развија корен); pH у стаништима 4–9 [1, 3]
МразАтлас: 'успева и у песковитим континенталним крајевима средишње Шпаније с великим дневним и годишњим колебањем температуре, где су ноћни мразеви чести више месеци'. ЕУФОРГЕН: природни ареал тамо где је средња температура најхладнијег месеца изнад 0 °C. Шпанска студија (Pardos и др.) бележи већу осетљивост P. pinea на хладноћу у односу на Quercus ilex и Juniperus oxycedrus. [29, 8]
Надморска висинаод мора до 500–600 m (северни Медитеран), до 800–1400 m (источни Медитеран); Атлас/ЕУФОРГЕН страница: до 1000 m [1, 2]
Зона отпорности на мраз8 (ACS, Havlis) / 7A–11 (UF/IFAS); један мађарски расадник наводи 6b (ниска поузданост) [30, 31, 32]

Како се сади

Време садњеЗа Србију није нађена посебна препорука. Шпански оглед калемљених стабала засађен је у пролеће 2008 (Bono & Aletà). Општа пракса за четинаре у контејнерима: јесен или рано пролеће — није потврђено извором за ову врсту. [10]
РастојањеКалемљени оглед: 6 × 6 m (≈278 стабала/ha). Чилеански оглед: 7 × 7 m дало већу крошњу и ранији улазак у плодоношење него 5 × 5 m. У Португалу и Шпанији засади уобичајено око 100 стабала/ha (10 × 10 m). Средња густина (500/ha) дала 2,8 пута већи принос шишарки него густа (1667/ha). [10, 13, 14]
Дубина и заливањеОглед: припрема земљишта (ђубрење, дубоко орање), кап по кап заливање, сузбијање корова. Заливена стабла имала мању смртност шишарки (7 % према 20 %) и више цветова (14 према 10 по стаблу). Дубина садње за ову врсту није нађена. [10]
Заштита од дивљачиније нађено за пињол (ЕУФОРГЕН помиње само прекомерну испашу као претњу састојинама) [1]
Прве годинеПодноси лаку сенку у првим годинама; болести расадника и младих засада: Cronartium flaccidum, Melampsora pinitorqua, Coleosporium, Sphaeropsis sapinea после водног стреса; инсекти: боров четник, Rhyacionia buoliana. [3, 1]
Сазревање шишаркеоплодња 2 године после опрашивања, шишарка сазрева у 3. години; на стаблу истовремено три генерације шишарки; плодоношење циклично (2–6 година) [1, 3, 11]

Плод и корист

Семепињоли — јестиво семе, једна од девет главних орашастих култура света; ~32 % беланчевина, ~45 % масти, витамини B1 и B2 [1]
Принос по стаблудо ~32 kg шишарки/стаблу и ~62 шишарке/стаблу (најбољи југ Чилеа, 3464 стабала); принос зависи пре свега од величине крошње [12, 11]
Језгро по стаблу≈1–1,3 kg језгра по зрелом стаблу у доброј години (32 kg шишарки ÷ 25–30) [12, 15]
Принос по хектаруод <200 до >5000 kg шишарки/ha по разним изворима; калемљени засад 840 kg/ha у 4. години [12, 10]
Осталодрво тешко и смоласто (бродоградња, грађа у прошлости); смола, кора (танин), љуске за гориво; учвршћивање пешчаних дина и заштита од ерозије; украсно стабло [1, 3]
Алеја старих питомих кестена

Питоми кестен Castanea sativa Mill.

Називи: питоми кестен, јестиви кестен, прави кестен. Не мешати с дивљим кестеном (Aesculus hippocastanum), који није сродан и чији плод није јестив.

Како изгледа и где успева

Типлистопадно дрво
Висина30–35 (Атлас); до 40 m, пречник 150 cm (ЕУФОРГЕН); 20–35 m (NW-FVA); у воћњацима обично до 18 m [5, 4, 6]
Цветањекасно: мај–јун у Медитерану, јун–јул северније; опрашивање ветром (суво време) или инсектима (влажно); самостерилан — у воћњацима потребно више сорти/опрашивача; полен ношен и до 100 km [4, 5]
Плодбодљикава купула с 3–7 плодова (код сорти 'марон' један крупан плод); опада септембар–октобар, сазрева крајем октобра [5, 4]
Дуговечностдо 1000 година у култури (Атлас); 500–600 година (NW-FVA); обим до 9–12 m [5, 6, 4]
Климатопло-умерена врста: средња годишња температура 8–15 °C, најмање 6 месеци са средњом месечном преко 10 °C; природни ареал: средња годишња 9–12 °C, лето (мај–септембар) 14,3–19 °C; избегава крајеве с хладним летом (<22 °C макс.) и прeврелим (>30 °C) [5, 4, 6]
Падавиненајмање 600–800 mm (Атлас, ЕУФОРГЕН: >600 mm без сушног периода или с кратким до 3 месеца); добар раст 600–1600 mm; природни ареал 800–1200 mm, од чега 305–455 mm мај–септембар [5, 4, 6]
Светлостподмлађује се у полусенци, од стадијума летвењака тражи светло; у младости подноси сенку, с годинама све светлољубивији [5, 6]
Сушаврло осетљив на летњу сушу (висока температура + мањак кише); избегава сушна и забарена станишта [5, 6]
Земљиштене успева на кречњаку; воли добро дренирана, од врло киселих до неутралних, и сиромашна земљишта; избегава станишта са застојном водом; развија жилу срчаницу 30–40 cm у првој години [5, 4, 6]
МразАтлас: осетљив на касни (пролећни) мраз. ЕУФОРГЕН: хибриди с азијским врстама осетљивији на мраз због ранијег листања. NW-FVA: у природном ареалу забележени екстреми −21 °C до +36,8 °C; континентални екотип: средња температура најхладнијег месеца > −1 °C, минимум −1 до −4 °C; културе ће и даље бити изложене касним мразевима. FAO EcoCrop: цветови не подносе мраз. [29]
Надморска висина200–1800 m зависно од географске ширине и експозиције (Атлас); од мора до преко 1000 m, до 1500 m у Шпанији и на Сицилији (ЕУФОРГЕН); на већим ширинама препоручују се ниже висине [5, 4]
Зона отпорности на мраз5–7 (worldplants), 6a (Van den Berk) [34, 35]

Како се сади

Време садњеСетва плода одмах после бербе у јесен у топлијим крајевима, у хладнијим боље у пролеће (Bottacci 1998 преко NW-FVA); семе не траје дуго (6–7 месеци). За садњу садница у Србији посебна препорука није нађена; северноамерички и британски водичи: садња у мировању (јесен/пролеће), рупа 2–3 пута шира од бусена, исте дубине, калемно место изнад земље. [6, 41]
РастојањеВоћњаци: 7 × 7 m или 10 × 10 m (Португал, Patrício 2024); 'најмање 10 m у сваком правцу' (UK водич); 12 m (Virginia Tech, ако је радна снага ограничена; стаблу треба 20+ година да попуни простор). Шумски засади за дрво: 2 × 3 m или 3 × 3 m, двогодишње саднице, рупа дубља од 30 cm (NW-FVA). [19, 45, 42, 6]
Дубина и заливањередовно заливање у првим годинама да се избегне водни стрес; наводњавање код родних стабала даје крупније плодове (UK/Kentucky водичи); сузбијање корова пресудно у прве три године (Virginia Tech) [45, 42]
Заштита од дивљачиштитници/туби (18–24 инча, Penn State) и репеленти док стабла не ојачају; против јелена ограда ~2,4 m (жица или електрична) [43, 44]
Прве годинеглавне болести: мастиљава болест (Phytophthora cinnamomi/cambivora — на влажним, тешким земљиштима), рак коре (Cryphonectria parasitica), оса шишкарица (Dryocosmus kuriphilus); штеточине плода: кестенов жижак (Curculio elephas), Cydia spp. [5, 4]

Плод и корист

Плодјестив, традиционално печен, куван, кандиран, сушен или као брашно [5]
Принос по стаблу30–100 kg, изузетно до 300 kg (Википедија, без извора — ниска поузданост); оглед с 20-годишњим сортним стаблима у Турској: до 31,8–32,8 kg/стаблу у најбољем третману ђубрења [47, 48]
Принос по хектаруКалифорнија просек ~2200 kg/ha, нове сорте 3360–4480 kg/ha (FAO EcoCrop) [7]
Медцветови богати поленом и нектаром, цењени код пчелара (Атлас); медоносни потенцијал класа II = 26–50 kg меда/ha (италијански парк Foreste Casentinesi); 27,2 kg меда на 100 стабала (преглед MDPI) [5, 49, 50]
Дрвотрајно на отвореном због високог садржаја танина (колци, ограде, бурад, грађа); изданачке шуме ~80 %, високе шуме ~10 %, воћњаци ~20 % површина; мана: прстенасто пуцање (ring-shake) [5, 4]

Извори

  1. 1. Fady B., Fineschi S., Vendramin G.G. (2004): EUFORGEN Technical Guidelines for genetic conservation and use for Italian stone pine (Pinus pinea). IPGRI, Rome, 6 стр. (2004) — примарни
  2. 2. EUFORGEN – страница врсте Pinus pinea (2026) — примарни
  3. 3. Abad Viñas R., Caudullo G., Oliveira S., de Rigo D. (2016): Pinus pinea in Europe: distribution, habitat, usage and threats. У: European Atlas of Forest Tree Species, Publ. Off. EU, стр. 130–131, e01b4fc (2016) — примарни
  4. 4. Fernández-López J., Alía R. (2003): EUFORGEN Technical Guidelines for genetic conservation and use for chestnut (Castanea sativa). IPGRI, Rome, 6 стр. (2003) — примарни
  5. 5. Conedera M., Tinner W., Krebs P., de Rigo D., Caudullo G. (2016): Castanea sativa in Europe: distribution, habitat, usage and threats. У: European Atlas of Forest Tree Species, Publ. Off. EU, стр. 78–79, e0125e0 (2016) — примарни
  6. 6. Nordwestdeutsche Forstliche Versuchsanstalt (NW-FVA): Baumartensteckbrief Esskastanie (Castanea sativa), поглавље 3.5 (пројекат алтернативних врста дрвећа у Хесену) (2022) — примарни (година према цитираној литератури до 2021)
  7. 7. FAO EcoCrop – Castanea sativa (запис 2234) (2026) — примарни (ФАО база)
  8. 8. Перовић М. (2002): Бор пињол (Pinus pinea L.) у Смедеревској Паланци – нова врста за алохтону дендрофлору Србије. Зборник резимеа, 7. симпозијум о флори југоисточне Србије и суседних подручја, Димитровград (запис у eNauka; сажетак недоступан) (2002) — примарни (само библиографски запис)
  9. 9. Алепски бор (Pinus halepensis Mill.) у дендрофлори Београда. Гласник Шумарског факултета, Универзитет у Београду, 2025 (2025) — примарни (сажетак)
  10. 10. Bono D., Aletà N. (2013): Cone yield evaluation of a grafted Pinus pinea L. trial. Options Méditerranéennes A, 105: 35–41 (CIHEAM/FAO/INIA/IRTA) (2013) — примарни
  11. 11. State of stone pine (Pinus pinea) forests in Turkey and their economic importance for rural development. Options Méditerranéennes A, 105 (2013) – запис AGRIS/FAO (2013) — примарни (преко сажетка)
  12. 12. Loewe-Muñoz V. и др.: Fruit productivity of Stone pine (Pinus pinea L.) along a climatic gradient in Chile (CONICET Digital) (2020) — примарни (преко сажетка)
  13. 13. Loewe-Muñoz V. и др. (2019): Effects of stone pine (Pinus pinea L.) plantation spacing on initial growth and conelet entry into production. New Forests (2019) — примарни (преко сажетка)
  14. 14. Студија густине засада пињола у Чилеу (500 наспрам 1667 стабала/ha), Bosque (Valdivia); увод наводи уобичајених ~100 стабала/ha у Португалу и Шпанији (2019) — примарни (преко сажетка)
  15. 15. Decline in commercial pine nut and kernel yield in Mediterranean stone pine (Pinus pinea L.) in Spain. iForest – Biogeosciences and Forestry, 2020 (2020) — примарни (преко сажетка)
  16. 16. Correia A.C. и др. (2010): Biomass allometry and carbon factors for a Mediterranean pine (Pinus pinea L.) in Portugal. Forest Systems 19(3): 418–433 (2010) — примарни (преко сажетка; цифра 1,2–1,5 t C/ha/год из снимка претраге, непотврђена у пуном тексту)
  17. 17. Correia A.C. и др. (2018): Generalized biomass equations for Stone pine (Pinus pinea L.) across the Mediterranean basin. Forest Ecology and Management 429: 425–436 (2018) — примарни (сажетак)
  18. 18. Ruiz-Peinado R., del Río M., Montero G. (2011): New models for estimating the carbon sink capacity of Spanish softwood species. Forest Systems 20(1): 176–188 (2011) — примарни (сажетак; PDF није учитан)
  19. 19. Patrício M.S., Luchese L., Nunes L.F. (2024): Estimation of carbon stock in young sweet chestnut forest and agroforest plantations. Acta Horticulturae 1400: 59–68, DOI 10.17660/ActaHortic.2024.1400.7 (2024) — примарни (сажетак)
  20. 20. Nowak D.J., Greenfield E.J., Hoehn R.E., Lapoint E. (2013): Carbon storage and sequestration by trees in urban and community areas of the United States. Environmental Pollution 178: 229–236 (USDA Forest Service) (2013) — примарни
  21. 21. Anderson M.S., Ewert M.K., Keener J.F. (2018): Life Support Baseline Values and Assumptions Document. NASA/TP-2015-218570/REV1 (табела 3-22 и 4-x: кисеоник 0,816 kg по члану посаде дневно; CO₂ 1,04 kg) (2018) — примарни
  22. 22. NASA OCHMO (2023): NASA-STD-3001 Technical Brief OCHMO-TB-002 Rev B – Environmental Control & Life Support System (кисеоник 0,771 kg/особи/дан у мировању; 1,083 kg с вежбањем) (2023) — примарни
  23. 23. Стехиометрија фотосинтезе: 6CO₂ + 6H₂O → C₆H₁₂O₆ + 6O₂; однос маса O₂/CO₂ = 32/44 = 0,727 (општепознато, без посебног извора) — прорачун
  24. 24. U.S. EPA: Reducing Urban Heat Islands – Compendium of Strategies, поглавље 'Trees and Vegetation' (сенка смањује температуру површина 11–25 °C; гај 5 °C хладнији; отицање мање 15–60 %) (2008) — примарни
  25. 25. Влада Републике Србије: Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023–2030. са Акционим планом (Сл. гласник РС 119/2023); прочитана радна верзија истог текста (149 стр.) (2023) — примарни
  26. 26. Други извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе (поглавље 6.1.2 Осмотрене промене климе; 6.1.3 сценарији) (2017) — примарни
  27. 27. РХМЗ Србије: Годишњи билтен за Србију – 2024. година (Београд, 20. јануар 2025) (2025) — примарни
  28. 28. РХМЗ Србије: Годишњи билтен за Србију – 2025. година (Београд, 23. јануар 2026) (2026) — примарни
  29. 29. РХМЗ Србије: Основне климатске карактеристике на територији Србије (стандардни нормални период 1961–1990) (2006) — примарни
  30. 30. American Conifer Society – Conifer Database: Pinus pinea (USDA зона 8, −12 °C) (2026) — секундарни
  31. 31. Расадник Havlis (Чешка): Pinus pinea – зона 8, −18 °C; препорука само заштићена места зоне 7+ (2026) — расадник (низак)
  32. 32. Gilman E.F., Watson D.G.: Pinus pinea – Italian Stone Pine. University of Florida IFAS, ST-472 (1994) — секундарни (универзитетски лист)
  33. 33. Schutzgemeinschaft Deutscher Wald: Faltblatt Edelkastanie (преживљава до −25 °C) (2018) — секундарни
  34. 34. Расадник Havlis: Castanea sativa – до −29 °C, USDA зона 5; worldplants.ca: зоне 5–7 (2026) — расадник (низак)
  35. 35. Van den Berk Nurseries: Castanea sativa – зона 6a (−23,3 до −20,6 °C) (2026) — расадник (низак)
  36. 36. Википедија (ср): Споменик природе Стабло питомог кестена у атару села Вокша (Дечани), заштићено 1965 (2026) — секундарни
  37. 37. Расадник ARGUS: Саднице кестена – селекције 33 и 71 из природне популације питомог кестена у Метохији (селектор проф. др Х. Хадровић) (2026) — расадник (низак)
  38. 38. poljoprivreda.info: Питоми кестен – налазишта у Србији спорадична и реликтна; недовољно проучен (2026) — стручно-популарни (низак)
  39. 39. Удружење Старчево: Представљамо – питоми кестен (расте природно у деловима јужне Србије) (2026) — популарни (низак)
  40. 40. NS uživo: Краљевски кестен из Србије – питоми кестен са Фрушке горе (2026) — новински (низак)
  41. 41. Michigan State University Extension: Chestnuts – Orchard Design & Establishment (2026) — секундарни (универзитетска служба)
  42. 42. Virginia Tech Cooperative Extension: ANR-279 (гајење кестена; размак 40 × 40 ft; корови прве 3 године) (2026) — секундарни
  43. 43. Penn State: Introduction to Planting and Growing Chestnuts (штитници 18–24 инча; ограда 8 ft против јелена) (2026) — секундарни
  44. 44. University of Kentucky New Crops: Chestnuts (репеленти и штитници; наводњавање за крупније плодове) (2008) — секундарни
  45. 45. GrowVeg: Chestnut (Sweet) Growing Guide (UK/Europe) – размак најмање 10 m; сејанци 20+ година (2026) — популарни (низак)
  46. 46. Burnt Ridge Nursery: Castanea sativa сорте (калемљени 3–5 година, сејанци 4–8 година до рода) (2026) — расадник (низак)
  47. 47. Wikipedia (en): Sweet chestnut – принос 30–100 kg по стаблу, до 300 kg (без наведеног извора) (2026) — секундарни (низак)
  48. 48. Effect of Different Nitrogen Levels on Nut Yield and Some Quality Properties of Sweet Chestnut (Castanea sativa Mill.) – турски оглед, 20-годишња стабла сорте Sarıaşılama, до 31,8–32,8 kg/стаблу (2019) — примарни (преко сажетка)
  49. 49. Parco Nazionale Foreste Casentinesi: шема врсте Castanea sativa (медоносни потенцијал класа II, 26–50 kg меда/ha) (2026) — секундарни
  50. 50. Преглед (MDPI Molecules 2020) – 27,2 kg меда на 100 стабала кестена (2020) — секундарни
  51. 51. One Tree Planted: How much CO2 does a tree absorb? (критика цифре 48 фунти; процена ~10 kg) (2026) — секундарни (низак)
  52. 52. Treedom blog: How much CO2 does a tree absorb? (10–40 kg/год; 22 kg по Arbor Day/USDA) (2026) — секундарни (низак)
  53. 53. Калкулатор везивања угљеника заснован на USDA процени (четинар ~15 kg, листопадно ~22 kg CO₂/год) (2026) — секундарни (низак)