Пињол
| Везује угљен-диоксид | ≈15–55 kg CO₂ годишње по одраслом стаблу (изведено; видети методу) [16, 20, 17, 18, 53] |
|---|---|
| Даје кисеоник | ≈11–40 kg O₂ годишње [23] |
| Колико људи „дише“ од једног стабла | ≈ 1/27 до 1/7 једног човека (4–13 %) [21, 22] |
| Сенка и хлађење | Сенка смањује температуру површина зидова/кровова за 11–25 °C; у гајевима ваздух 5 °C хладнији него на отвореном; предграђа са зрелим дрвећем 2–3 °C хладнија (EPA, Reducing Urban Heat Islands, поглавље Trees and Vegetation). |
| Вода и ерозија | Пињол се користи за учвршћивање дина и заштиту земљишта од ерозије (ЕУФОРГЕН, Атлас); крошње задржавају део кише и смањују отицање (EPA: до 15–60 % мање отицања на улици зависно од дрвећа). |
| Биодиверзитет | Шумовите дине с пињолом су приоритетно станиште Директиве о стаништима 92/43/EEZ (ЕУФОРГЕН). Семе храна за ситне сисаре и птице (Атлас). |
Како су ове цифре изведене
(а) Португалске састојине пињола: 1,2–1,5 t C/ha/год у просеку за 100 година (навод из сажетка Correia и др. 2010, пун текст није прочитан) → при 100 стабала/ha = 12–15 kg C = 44–55 kg CO₂/стаблу/год. (б) Општи урбани просек (Nowak 2013): 0,28 kg C/m² крошње/год → крошња 20–50 m² = 5,6–14 kg C = 20–51 kg CO₂. (в) Калкулатор на основу USDA: четинар ~15 kg CO₂/год (ниска поузданост). Студија по стаблу за P. pinea није нађена; постоје алометријске једначине (Ruiz-Peinado 2011; Correia 2018, 283 стабала) али коефицијенти нису прочитани.
O₂ = CO₂ × 32/44 (фотосинтеза: 6CO₂+6H₂O→C₆H₁₂O₆+6O₂, по молу CO₂ ослободи се мол O₂; моларне масе 44 и 32). 15–55 kg CO₂ × 0,727.
Човек троши 0,816 kg O₂/дан (NASA BVAD 2018, номинално с вежбањем; 0,82 kg у дневној метаболичкој табели), тј. ≈298 kg/год; NASA OCHMO 2023: 0,771 kg/дан у мировању, 1,083 kg/дан с вежбањем (281–395 kg/год). 11–40 kg ÷ 298 kg.